Bliži se najveći hrišćanski praznik Uskrs, pa nije na odmet da Vas podsetimo na lepe običaje u našem narodu vezane za ovaj praznik.
Uskrs se slavi u celom svetu i propraćen je raznim običajima. Srbi slave Uskrs po pravoslavnom kalendaru, pa se često dešava da se katolički i pravoslavni Uskrs ne obeležavaju istog datuma. Uskrs je pokretan praznik, uvek se slavi nedeljom u periodu od 4. aprila do 8. maja.
I dani koji prethode ovom velikom i radosnom prazniku takođe imaju svoje običaje. Pripreme za proslavu Uskrsa počinju 40 dana pre samog praznika, velikim postom. Ukoliko ne postite ceo post poželjno je da postite na Veliki Petak.
Uskrs je praznik radosti jer se slavi dan kad je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.
Običaj je da se praznik slavi u porodičnom okruženju uz bogatu trpezu na kojoj se obavezno mora naći korpa sa farbanim jajima.
Običaj darivanja jajima vezan je za proslavu Uskrsa u celom svetu. U hrišćanstvu farbana i ukrašena jaja predstavljaju simbol novog rođenja, to jest Isusovog Vaskrsnuća. Uskršnje cveno jaje znači radost i za one koji ga daruju i za one koji ga primaju. Jaje kao simbol Uskrsa datira iz vremena kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila crveno jaje govoreći mu da je Isus vaskrsao.
Farbanje jaja za Uskrs je najlepši i najradosniji običaj, vezan za ovaj praznik.
Jaja se farbaju obično na Veliki Petak, dan koji obeležava raspeće Isusa Hrista na Golgoti, i koji se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu.
Jaja se najčešće farbaju u crvenu boju , jer crvena boja je simbol Spasiteljeve, nevino prolivene krvi na Golgoti, a ujedno crvena boja je istovremeno i boja vaskrsenja.
Prvo obojeno jaje crvenom bojom ostavlja se na stranu i čuva se do sledećeg Uskrsa, stoga se ovo jaje naziva „čuvarkuća“.
Osim u crvenu boju jaja se farbaju i drugim bojama, a pre farbanja ukoliko ste umešni možete ih išarati rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili raznim travčicama.
Na jajetu se obično piše Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse, crtaju figurice i cvetići.
Proslava velikog hrišćanskog praznika počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama. Na sam dan Uskrsa sa svih tornjeva pravoslavnih hramova čuju se zvona koja najavljuju dolazak praznika. U svim hramovima služi se jutarnja liturgija na kojoj se čita poslanica patrijarha i svih arhijereja. Vernici sa svojom porodicom odlaze na Vaskršnju službu u crkvu. Pozdrav vernika za Uskrs je „Hristos vaskrese“ a otpozdrav “Vaistinu vaskrese“ . Vaskrs hrišćani slave tri dana.
Ovo je dan kome se deca najviše raduju, dan koji treba provesti sa porodicom, prijateljima i dragim ljudima, uz neizbežno nadmetanje čije će jaje biti pobednik. U blagodetima Uskršnjih praznika uživaju ne samo deca već i stariji.