Zanimljivosti

Bliži se najveći hrišćanski praznik Uskrs, pa nije na odmet da Vas podsetimo na lepe običaje u našem narodu vezane za ovaj praznik.

Uskrs se slavi u celom svetu i propraćen je raznim običajima. Srbi slave Uskrs po pravoslavnom kalendaru, pa se često dešava da se katolički i pravoslavni Uskrs ne obeležavaju istog datuma. Uskrs je pokretan praznik, uvek se slavi nedeljom u periodu od  4. aprila do 8. maja.

I dani koji prethode ovom velikom i radosnom prazniku takođe imaju svoje običaje. Pripreme za proslavu Uskrsa počinju 40 dana pre samog praznika, velikim postom. Ukoliko ne postite ceo post poželjno je da postite na Veliki Petak.

Uskrs je praznik radosti jer se slavi dan kad je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Običaj je da se praznik slavi u porodičnom okruženju uz bogatu trpezu na kojoj se obavezno  mora naći korpa sa farbanim jajima.

Običaj darivanja jajima vezan je za proslavu Uskrsa u celom svetu. U hrišćanstvu farbana i ukrašena  jaja predstavljaju simbol novog rođenja, to jest Isusovog Vaskrsnuća. Uskršnje cveno jaje znači radost i za one koji ga daruju i za one koji ga primaju. Jaje kao simbol Uskrsa datira iz vremena kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila crveno jaje  govoreći mu da je Isus vaskrsao.

Farbanje jaja za Uskrs je najlepši i najradosniji  običaj, vezan za ovaj praznik.

Jaja se farbaju obično na  Veliki Petak, dan koji obeležava raspeće  Isusa Hrista na Golgoti,  i koji se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu.

Jaja se najčešće farbaju u crvenu boju , jer crvena boja  je simbol Spasiteljeve, nevino prolivene krvi na Golgoti, a ujedno  crvena boja  je istovremeno i boja vaskrsenja.

Prvo obojeno jaje crvenom bojom  ostavlja se na stranu i čuva se do sledećeg Uskrsa, stoga  se ovo jaje naziva „čuvarkuća“.

Osim u crvenu boju jaja se farbaju i drugim bojama, a pre farbanja ukoliko ste umešni možete ih išarati rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili raznim travčicama.

Na jajetu se obično piše  Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse, crtaju figurice i cvetići.

Proslava  velikog hrišćanskog praznika počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama. Na sam dan Uskrsa sa svih tornjeva pravoslavnih hramova čuju se zvona koja najavljuju dolazak  praznika. U svim hramovima služi se jutarnja liturgija na kojoj se čita poslanica patrijarha i svih arhijereja. Vernici sa svojom porodicom odlaze na Vaskršnju službu u crkvu. Pozdrav  vernika za Uskrs je „Hristos vaskrese“ a otpozdrav  “Vaistinu vaskrese“ . Vaskrs hrišćani slave tri dana.

Ovo je dan kome se deca najviše raduju, dan koji treba provesti sa porodicom, prijateljima i dragim ljudima, uz neizbežno nadmetanje čije će jaje biti pobednik. U blagodetima Uskršnjih praznika  uživaju  ne samo deca već i stariji.

Deca su sve spretnija u korišćenju modernih tehnologija, pa zato ne čudi podatak da sve više vremena provode na internetu.

Internet  je postao neodvojiv deo odrastanja i obrazovanja dece. Čak i mala deca koja još ne znaju slova, odlično se snalaze u  on-line igricama na kompjuteru.  Internet može biti izvor informacija, uticati na razvoj i obrazovanje dece, ali isto tako  može imati  i negativnih strana jer je mnogo opasnosti koje vrebaju iz kompjutera

Internet  ima svojih i loših i dobrih strana. Osim što surfuju internetom , deca starijeg uzrasta dosta vremena provode na društvenim mrežama. Prema nekim istraživanjima, starija deca i do 50% provedenog vremena na internetu, provedu na  nekoj od društvenih mreža. Sajtovi sa pedofilskim i pornografskim sadržajima mogu biti velika opasnost po decu. Dovoljna je jedna slika  koja može skrenutu pažnju deteta, i odvući ga na sajt na kome ne bi trebalo da bude. Pornografski sadržaji imaju ogroman, negativan uticaj na decu uopšte pa i na njihov socijalni razvoj.

Kontrolu koje sajtove njihovo dete posećuje ni jedan roditelj nema u potpunosti. Zbog potencijalne opasnosti koja vreba sa interneta, morate svojoj deci skrenuti pažnju da prilikom korišćenja interneta budu veoma oprezna.

Roditelji bi trebalo da imaju uvid koje sajtove njihovo dete posećuje i šta radi dok je na internetu. Ukoliko primete da njihovo dete surfuje često na internetu, i da je posetilo sajtove sa neprimerenim sadržajem za njegov uzrast, moraju porazgovarati sa njim. Najbolje bi bilo da deo svog slobodnog vremena odvojite za surfovanje zajedno sa detetom, i tom prilikom mu ukažete na sve opasnosti koje mogu negativno da utiču na njega. Vodite računa na koji način će te to saopštiti detetu. Deca ne vole da im se naređuje i da im se drže lekcije. Najbolji način da zadobijete njihovo poverenje je da ih saslušate, i  da saosećate sa njima.  Naučite ih kako da na društvenim mrežama  koriste ograničenja objavljivanja ličnih podataka. Upozorite ih da širenje ličnih podataka, može prouzrokovati probleme, i navedite iskustvo neke osobe iz stvarnog života koja se suočila sa tim. Imate primere mnogih javnih ličnosti čiji svaki post na društvenim mrežama se prati. Najvažnije je da se potrudite da dete shvati kako da koristi internet  odgovorno i na pozitivan način.