Vino je, piće bogova, koje podiže raspoloženje, tera krv da struji brže kroz vene i čini Vaš život lepšim. Od postanka civilizacije pa do dana današnjeg , vino je najkultivisanije i najromantičnije sredstvo za uživanje. Ne zna se tačno kada je čovek popio prvu čašu vina, ali to piće se od samog pojavljivanja smatralo božjim darom. Bogovi Dioniz, Oziris, Bahus u prošlosti su se povezivali sa vinom. Priroda i bogovi poklonili su ljudima eliksir za uživanje. Vino je dobro za opuštanje, za druženje sa prijateljima ali i kao dodatak dobrom obroku. Vino se ne pije tek da bi se popilo piće , da bi se ugasila žeđ, vino nije piće za po jednu čašu s nogu, već piće za dušu u kome treba znati uživati.
Vino je kao čovek koji ima svoje rođenje, detinjstvo, mladost, zrele godine života i odlaska.
Stari Latini su govorili da je u vinu istina, a Platon je rekao: “To je najlepši i najčistiji napitak”. Vino jeste divan dar prirode odličan za dušu i telo, ali morate znati i da ne treba preterivati sa njegovim konzumiranjem. Umerena konzumacija donosi pozitivno dejstvo na kardiovaskularni sistem, u suprotnom negativne posledice mamurluk i glavobolju.
Vino se dobija alkoholnom fermentacijom soka od grožđa, odnosno mošta. Kvalitet vina zavisi od kvaliteta grožđa, načina prerade i brige o vinu . Danas se u svetu proizvodi velik broj različitih vrsta vina.
Vina se mogu podeliti :
-prema sorti grožđa:
-prema boji, razlikujemo belo, crveno, ružičasto.
-prema sadržaju na suva, polusuva, slatka i poluslatka.
-prema kavalitetu, razlikujemo stona vina, kvalitetna vina sa oznakom kontrolisanog porekla, vrhunska vina sa oznakom kontrolisanog porekla, predikatna vina, arhivska vina, specijalna vina i penušava vina.
Još jedan važan aspekt vina je količina alkohola. Sadržaj alkohola manji od 7,5% klasifikuje vino kao lako, a sve iznad 12,5% spada u jaka vina.
Vina se takođe razlikuju i po tome kako su sačuvana, što podrazumeva vreme odležavanja, vrstu drveta od koga su izrađena burad u kome stare. Svi ovi faktori i te kako utiču na ukus vina. Starenjem vino dobija na kvalitetu i vrednosti.
Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju vina koje zadovoljava visoki evropski standard, zahvaljujući gajenju kvalitetnih sorti grožđa. Najzastupljenije visokokvalitetne sorte grožđa koje se gaje u Srbiji su:
Bele sorte: sovinjon, rizling, šardone, burgundac, sivi burgundaca a od crvenih sorti: merlo, kaberne sovinjon, vinonoar, kaberne fran i domaće autohtone sorte, tamjanika i prokupac.
Svako prema sopstvenom ukusu može pronaći odgovarajuće vino za sebe. Crno ili belo, slatko ili kiselo, mirno ili penušavo, sigurno će naći put do istinskih ljubitelja vina. Pri izboru vina najvažnije je da se oslonite na čula.
Iako je ponuda vina na našem tržištu raznolika i velika, priča o vinu u Srbiji je još u povoju i da treba da prođe dosta vremena da bi Srbi postali vinski narod.
Vinska kultura se stiče vremenom . Vinska kultura znači puno više od samog ispijanja vina, to je deo opšte kulture, to je način života sa vinom, znanje, razumevanje, poštovanje i obožavanje vina. Pod vinskom kulturom podrazumevaju se određena znanja o vinovoj lozi, o osnovama proizvodnje vina, o načinu čuvanja, o podeli vina po kvalitetu, serviranju i uparivanu vina i hrane, kao i sam ritual za stolom.
Ako želite da uživate u vinu, trebalo bi da budete u stanju da ga sagledate svim svojim čulima. Prvo, da slušate kako vino teče u čašu, zatim da se divite boji i mirisu, na kraju da uživate u ukusu.
Svako vino je jedinstveno i neponovljivo, i zato je vino uvek nešto posebno.
Što se tiče uparivanja vina i hrane postoje osnovne tehnike, a to su kombinovanje na osnovu istih i na osnovu suprotnih ukusa. Lagana hrana najčešće ide sa laganim vinima, dok jaču hranu najbolje prate jaka vina.
Vino je bilo i ostalo piće mnogih civilizacija. Može se reći da sve prolazi, samo dobro vino ostaje. Pokloniti dobru flašu vina postalo je stvar prefinjenog ukusa.