Kada se kaže Kopaonik prva asocijacija je skijanje. Kopaonik je mnogo više od skijališta. Kopaonik su i nepregledne četinarske šume, Samokovska reka, vidikovac Kozje stene, dolina Barske reke, Semeteško jezero, vodopad Jelovarnik, grebenovi sa kojih možete videti pola Srbije, Nebeske Stolice, kulturni spomenik koji datira iz vremena ranog hrišćanstva i još mnogo toga.
Bez obzira na godišnje doba, ova njaveća planinska lepotica Srbije nudi sjajnu zabavu, aktivan odmor i uživanje u prirodi tokom cele godine. Zbog 200 sunčanih dana godišnje Kopaonik sa pravom nosi epitet “planine sunca”.
Geografski nije previše udaljen od većih gradova u Srbiji, pa je stoga pogodan i za jednodnevne izlete.
Gosti koji dolaze iz Beograda autoputem Beograd- Niš do Kopaonika mogu doći putem preko Brzeća. Sa auto puta isključujete se kod mesta Pojate, prolazite pored Kruševca, Brusa i Brzeća pre konačnog uspona na Kopaonik. Posetioci koji na Kopaonik dolaze Ibarskom magistralom koriste pravce preko Jošaničke banje i Rudnice.
Zimzelene beskrajne šume, idealne za šetnju ili vožnju bicikla, čist vazduh , mir i tišina očaraće Vas, da ćete poželeti da ostanete mnogo duže nego što ste planirali. Kopaonik svako doživljava na svoj način, a raznolikost njegovih prirodnih lepota pronaći će put do Vašeg srca. Ukoliko želite malo više uzbuđenja možete iznajmiti kvadar, i provozati se najlepšim stazama, ili otići do Pančićevog vrha i posetiti mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka Josifa Pančića.
Ako ste na Kopaonik krenuli autom, svratite na neki od vidikovaca pored puta i bacite pogled na okolna prostranstva, i bajkovitu prirodu, a prelep prizor možete ovekovečiti fotoaparatom ili mobinim telefonom.
Ukoliko ste na jednodnevnom izletu na Kopaoniku, možda ćete najviše uživati u pešačkim turama koje će Vas kvalitetno izmoriti. Na taj način upoznaćete najatraktivnije delove Kopaonika, unaprediti vaše zdravlje i psiho-fizičku kondiciju. Postoji više pešačkih staza ukupne dužine oko 40 km.
Ako krenete skijaškom stazom levo od Pančićevog vrha doći ćete do Vučje staze, na kojoj ćete doživeti iskonski mir, uživati u divnom pogledu i blagom povetarcu, sresti usput stada ovaca i čobane, odmarati na ugrejanim stenama ili žičari koja ne radi. Zaštitni znak Kopaonika leti su borovnice, kojih ima u izobilju, kao i divljih sitnih slatkih kupina koje će vas osvežiti kada stignete do vrha. Drugim rečima Vučja staza nudi sjajan izlet.
Pešačka tura do Pančićevog vrha, najviše geografske tačke planine Kopaonik, je malo ekstremnija i zabavnija, pogotovo zimi kada možete do Pančićevog vrha stići kroz dubok sneg. Leti je drugačije. Možete krenuti na vrh žičarom, ali pešačiti uzbrdo je neuporedivo uzbudljivije i zabavnije. Sa sobom ponesite osveženje i neku grickalicu za usput. Vožnja kvadovima do Pančićevog vrha je poseban doživljaj i avantura, koju sigurno nećete zaboraviti. Kada stignete na vrh, za uspomenu napravite par fotografija.
Ako niste previše umorni , spustite se levo od Pančića. Ispod vojne karaule videćete stazu koja vodi ka Nebeskim stolicama, arheološkom lokalitetu koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1800 metara, neposredno ispod Pančićevog vrha.
Hrišćanska bazilika iz 5 ili 6 veka, koja se nalazi na ovom lokalitetu po predanju, posvećena je svetom Prokopiju, zaštitniku rudara, sto je i logično jer je Kopaonik u to vreme bio poznat po rudnom potencijalu.
Poseban dragulj je podni mozaik sa geometrijskim izomorfnim motivima, koji su karakteristični za period kada je ova crkva nastala. Ono što fascinira je slika pauna, koji je hriscanski simbol vaskrsenja koja se nalazi u jednom delu crkve.
Kada sa vrha bacite pogled, doživećete nebeski doživljaj na Nebeskim stolicama. Taj osećaj kao da ste na vrhu sveta je teško rečima opisati. Dok se budete peli ka Nebeskim stolicama, sa svih strana mamiće Vas samonikli žbunovi načičkani plodovima borovnice. Da bi i sledeće godine dala plod, borovnicu berite nežno rukama da stablo ne oštetite
- godine na Kopaoniku je izgrađen prvi bike park u Srbiji. Tri staze izgrađene po standardima EU i Kanade: KGB, Struga i Mordor, na raspolaganju su ljubiteljima planinskog biciklizma. Staze Struga i Mordor mogu koristiti samo iskusni vozači.
Paraglajding je rekreativni i takmičarski sport veoma popularan u svetu. Ukoliko ste avanturista i želite da Vam proradi andrenalin, možete leteti u tandemu sa iskusnim instruktorima sa Pančićevog vrha, Krsta, Gobelje.
Rafting Ibrom je najuzbudljivija ponuda aktivnog odmora na Kopaoniku. Ukoliko ste ljubitelji avanture, ekstremnih sportova i aktivnog odmora, Rafting Ibrom je idealan za podizanje adrenalina u krvi. Ibar je divlja i neobuzdana reka koja ljubiteljima ekstremnih sportova pruža velike mogućnosti na vodi.
Bilo na koju stranu da krenete naićićete na na potok ili rečicu sa bistrom i hladnom vodom. Kopaonik je isprepletan gustom mrežom plitkih površinskih tokova, nastalih od kopaoničkih izvora, od kojih su najpoznatiji: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kazanovske bačije. Ovi planinski izvori održavaju temperaturu i leti od svega nekoliko stepeni Celzijusa.
Duž toka Samokovske reke formiraju se mali vodopadi i bukovi koji vam mogu biti interesantni. Kaskadni vodopad Jelovarnik, dugačak 80 m nalazi se na Zapalaninskoj reci . Vredi videti.
Urvinska jezera su još jedno od prirodnih bogastava Kopaonika. Ispod planine Kopaonik, u selu Semeteš nalazi se Semeteško jezero koje u sebi krije jedan zanimljiv prirodni fenomen- plutajuća ostrva, koja su posebna atrakcija ovog jezera. Zatravljena i korenjem drveća učvršćena ostrvca plutaju jezerom. U periodu kada duva jači vetar možete se popeti na ostrvo, provozati se jezerom i bar na kratko biti gospodar ostrva. Temperatura vode u jezeru u letnjem periodu je do 20ᵒC, pa je u njemu moguće kupanje. Zbog podvodnih izvora dubinu jezera nisu uspeli da izmere ni profesionalni ronioci. Još jedna zanimlivost vezana za ovo jezero, je i to da je nivo vode u jezeru uvek isti, bez obzira na to da li je godina sušna ili kišna. Sem avanturista, jezero privlači strastvene ribolovce, jer je poribljeno šaranom i babuškom. Semeteško jezero ne pripada Nacionalnom parku Kopaonik, ali je zbog ovih neobičnih ostrva proglašeno za spomenik prirode.
Više termalnih izvora lekovitih voda okružuju Kopaonik. Jošanička, Lukovska i Kuršumlijska banja, smeštene su u njegovom podnožju , a nešto dalje nalaze se Mataruška, Vrnjačka i Sijarinska banja.
Zbog uticaja nadmorske visine, različiti tipovi vegetacije smenjuju se od podnožja do vrha Kopaonika. Planinsko podnožje obiluje hrastovom šumom. Iznad hrastovih šuma, pa sve do nadmorske visine 1500m. dominira bukva, preko 1500 m. smrčeva šuma, a iznad 1800 m pojas niskog žbunja . Na većim nadmorskim visinama smrčeva šuma se proređuje i prelazi u zajednicu niskih žbunova, koju čine planinska kleka i borovnica, koje su najviše zastupljene. U najvišoj zoni Kopaonika na gotovo nepristupačnim stenama raste visokoplaninska biljka runolist. Runolist, je retka endemska biljka u evropskim planinama. Ovu retku biljku nije poželjno brati, već je treba prepustiti prirodi. Bogat i raznovrstan biljni svet ovog planinskog masiva sadrži osim mnogobrojnih i različitih vrsta drveća, žbunove, zeljaste biljke, cvetnice, paprat, mahovinu, lišajeve, gljive i dr. Mnoge od ovih biljaka su lekovite poput kantariona, majčine dušice, hajdučke trave…Ubrane i osušene koriste se za spravljanje čajeva. Dok većina Vas u letnjem period mašta o odlasku na more, postoje osobe koje bi radije pobegle sa užarenog asfalta , na mesto gde su temperature niže. Za njih je idealna destinacija Kopaonik. Po nepisanom pravilu temperatura na Kopaoniku je za 10 stepeni niža nego u podnožju, dok na vrhu Kopaonika zna da bude i niža.
Kopaonik leti, bez snega, možda je lepši, pitomiji i bogatiji nego zimi. Tokom leta, priroda Kopaonika je bajkovita i neobična. Učinjeno je mnogo toga kako bi Kopaonik bio privlačan turistima i leti.